О књизи: 2010 / На југоистоку Москве, три дана вожње раскрсницама, на граници четинарске шуме и пелинске степе стајала су два села: Торбеево и Висотскоие. Да ли су ова села опстала и данас и ко ту сада живи – Бог зна, али пре сто година су села још стајала и у њима се живело. Сејали су жито, секли дрвеће, пецали, а у јесен ишли у мочвару да беру бруснице. Деца су се рађала у колибама, с времена на време црне, покривене ћерамидом. Одрастали су, радили, женили се, свађали, сами имали децу и старили. И на крају су се сви вратили у влажну, топлу земљу, у сеоску порту посуту смрчевим иглама, на звоњаву усамљеног звона. Наравно, недељом су сви сељаци ишли у цркву и вредно прекрстили чело. Али реци ми, како да проживим цео живот у шуми, а да не сретнем ђавола? Како да не видите сирену на ивици зелене речне воде у залазак сунца? Становници Торбеева и Висотског знали су и знали за околне зле духове и за чуда која су испунила њихов свет. Али су ово сазнање задржали за себе, иначе би се свештеник наљутио. А да не би заборавили, сељаци су почели да састављају бајке. Уосталом, шта се тражи од бајке? Дакле, то је само угађање, застрашивање деце. Прва збирка „Чуда“, коју држите у рукама, обухвата три Торбејевске приче о медведу, о спаљеној цркви и о Пугачовљевом благу) и две из Високоца (о камену). жена и о матици). Одмах напомињемо да наше бајке нису за децу, већ за старију децу. Међутим, ове бајке су погодне и за родитеље. Најбоље их је читати једну по једну, пре спавања, после вечерњег чаја са џемом. Ако желите да знате шта је било следеће или шта се дешавало раније, у давна времена, пишите нам. Имамо и бајке за сваки укус.